Зрењанин постаје Петровград следеће године? (Данас)

Зрењанин или Петровград (РТВ Војводинa)
18. децембра 2017.
УДРУЖЕЊЕ „ПЕТРОВГРАД” О ПРОМЕНИ ИМЕНА ГРАДА: Желе да исправе историјску неправду (Лист Зрењанин)
20. децембра 2017.

Враћањем нашем граду његовог назива Петровград исправила би се велика неправда коју су најпре починили немачки окупатори а потом и комунистичка власт, саопштили су на данашњој конференцији за медије у свом јавном прогласу чланови Удружења “Петровград”.

Ово удружење пре месец дана основало је 12 организација и јавних личности, привредника и руководилаца институција и удружења. Образлажући разлоге зашто Петрвоград а не данашњи назив Зрењанин, наведено је да је са становишта националне историје краљ Петар личност од прворазредног значаја, учесник четири српска ослободилачка рата и морална личност без премца у нашој модерној историји.

Постоји велика заинтересованост за ову иницијативу, значајан број организација и појединаца је окупљено око ове идеје. С обзиром на то да је наредне године јубилеј, 100 година од присаједињења Војводине И Баната матици Србији, мислимо да је право време да се покрене питање промене назива града. Желимо јавност и грађане да упознамо са свим подацима о личности Краља Петра и овој иницијативи, како би сами могли да донесу закључке. Мишљења смо да одлука треба да буде донесена у Скупштини града. Припремамо публикацију и о свему ћемо обавештавати јавност – навео је у име организације привредник Будимир Јовановић.

Политики програм Петра И Карађорђевића био је ослобођење и уједињење српског народа, подсетио је између осталог историчар Игор Мицов, осврнувши се на референдум из 1992. године о промени назива града.

На савезним изборима, које је опозиција бојкотовала, тада је одржан и референдум о промени назива града у Петровград. Од 147.000 уписаних бирача тада је у граду за промену гласало непуних 14.000 бирача док је око 20.000 грађана било против. Референдум се не може сматрати успешним јер се изјаснио недовољан број изашлих бирача – објаснио је Игор Мицов.

О иницијативи да се Зрењанин преименује у Петровград говорили су Милан Бјелогрлић, директор зрењанинске библиотеке, који је подсетио на историјска превирања када се градовима мењају топоними и Станоје Новаковић, председник КК “Петровград”.

„Скупштина не може мењати назив града“.

Поводом изјава чланова Удружења Петроград, који се залажу да граду Зрењанину буде враћено име Петровград на седници Скупштине града, реаговао је Зрењанински социјални форум саопштењем у коме се каже да је назив Зрењанин утврђен Законом који је донела вишестраначка Народна скупштина и може бити промењен само изменом тог закона.

Одлука коју је донела једностраначка градска власт из 1946. већ одавно не производи никакакво правно дејство, она је дерогирана развојем правног система и њено евентуално укидање било би потпуно бесмислено. Скупштина Града Зрењанина својом одлуком не може променити назив насељеног места. Према Закону о локалној самоуправи, скупштина јединице локалне самоуправе може на сопствену иницијативу да распише референдум о питањима из своје надлежности и то уколико предлог поднесе најмање 10 одсто бирача од укупног бирачког тела у јединици локалне самоуправе, на начин утврђен законом и статутом. Одлука путем референдума донета је ако се за њу изјаснила већина грађана која је гласала, под условом да је гласало више од половине укупног броја грађана. Одлука донета на референдуму је обавезна, а скупштина јединице локалне самоуправе је не може ставити ван снаге, нити изменама и допунама мењати њену суштину у наредном периоду од годину дана од дана доношења одлуке. Према томе, постоји правна могућност да се о иницијативи за промену назива града Зрењанина грађани изјасне на референдуму– наводи у саопштењу политиколог Мирослав Самарџић.

Према његовим речима, предлог за промену назива постојећег насељеног места, утврђује се по претходно прибављеном мишљењу надлежног органа територијалне аутономије и скупштине јединице локалне самоуправе.

Према Уставу Републике Србије, закон може да предложи сваки народни посланик, Влада, скупштина аутономне покрајине, најмање 30.000 бирача, као и Заштитник грађана и Народна банка Србије у областима из своје надлежности. Надлежност јединице локалне самоуправе у овој материји састоји се од права покретања иницијативе и давања мишљења- наводи Самарџић.

Текст преузет са портала danas.rs

Подели

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *