ИСТИНА О РЕФЕРЕНДУМУ ЗА НАЗИВ ГРАДА

О имену Зрењанина одлучује – Београд (Novosti)
10. марта 2018.
Саопштење за јавност: Грађани помажу Петровграду да врати своје име!
12. марта 2018.

Референдум о називу града у којем се гласачи могли бирати између Зрењанина и Петровграда одржан је 31.05.1992. године заједно са изборима за савезни парламент тек конституисане државе СР Југославије (27.04.1992. године). Од 104.014 уписаних бирача наше (тада општине, данас града са 22 насељена места) за Зрењанин је гласало 29.296 бирача или 28,17%, а за Петровград 14.342 бирача или 13,79 % што све скупа износи 41,96% од укупно уписаног броја бирача. Дакле, тај референдум ни формално није успео.

Оно што је битно рећи за те изборе (па и референдум) јесте да их је бојкотовала тадашња тзв. Демократска опозиција коју је предводио Вук Драшковић и његов Српски покрет обнове (за које је се зна да су били за враћање назива граду Петровград). Осим тога, ове изборе управо због бојкота опозиције није признао ни тадашњи КЕБС (данашњи ОЕБС), односно, није их признала међународна заједница. Због тога су ти избори поновљени у децембру исте године, али се тада није поновило и референдумско питање о називу града. Због свега напред изнетог, референдум на који се позивају они који желе да град задржи име Зрењанин није био ни формално – правно исправан, а ни демократски ни легитиман, па се та аргументација мора одбацити, баш као што је бесмислено и то што они који се позивају на тај „референдум“ кажу да нема више потребе да се изјашњава по том питању јер се већ једном изјаsнило….? Па, све и да је тај референдум тада успео, сасвим је легитимно после више од четврт века у потпуно новим друштвеним околностима и приликама, поново поставити то питање.

Историјски је занимљиво испратити период који је претходио овим изборима. Наиме, После 45 година идеологије југословенства и комунизма одржани су први вишестраначки избори 1990 године.  У том времену, све партије у тадашњој СФР Југославији можемо грубо поделити на два блока. Једне су биле за Југославију и социјализам (бивши комунисти), а други против Југославије и комунизма (тзв. демократска опозиција). Значи, у свакој од шест република била је наелектрисана ситуација између „комуниста“ и „антикомуниста“, али је владала и велика нетрпељивост између република. После готово пола века испливала су шовинистичка осећања код свих народа у већој или мањој мери. Посебно је специфична ситуација била у Хрватској која је била република два конститутивна народа (Хрвата и Срба) и Босни и Херцеговини која је била република три констутитивна народа (Срба, Хрвата и муслимана). Резултати првих вишестраначких избора били су следећи: у четири републике победили су противници Југославије и комунизма, а у Србији и Црној Гори присталице Југославије и комунизма (социјализма). Већ следеће године почиње грађански рат, а СФР Југославија почиње да се распада.

Србија и Црна Гора 27.04.1992. године стварају нову (стару) државу СР Југославију.  Убрзо су расписани савезни избори за скупштину те нове државе, али не и републички. Били су то други вишестраначки избори. Пошто је Србија имала стара (комунистичка) обележја уз изборе је расписан и референдум о застави, грбу и хини Србије. Предложена је стара застава са петокраком и нова без петокраке. Предложена су два грба, крст са четири оцила и крст са четири оцила, али на грудима двоглавог белог орла. Предложене су и две химне: Марш на Дрину и Боже правде. У нашем граду постављено је још једно референдумско питање: Да ли сте да се Зрењанину врати старо име Петровград? Као што је напред речено, све најјаче странке тзв. демократске опозиције бојкотовале су изборе заказане за 31.05.1992. године, па су уједно бојкотовале и референдум због чега је изборе бојкотовала и међународна заједница КЕБС (данањи ОЕБС). Да ствар буде гора, само дан пред изборе, међународна заједница уводи санкције СР Југославији. Избори су ипак одржани, а са њима и референдум 31.05.1992. године.

Социјалисти су на изборима победили радикале, а резултати референдума су били чудни. На нивоу целе Србије изашло је само 53 % бирача. За  Марш на Дрину гласало је 47 %, а за Боже правде 40 % уз чак 13 % неважећих листића. Још горе је било са грбом, за грб без двоглавог белог орла гласало је 43 %, а за грб са двоглавим белим орлом 40 % уз невероватних 17 % неважећих листића. Застава је прошла нешто боље, скоро сви су гласали за тробојку без петокраке, али због мале излазности то је било 48 % од укупног броја бирача. Гласање у нашем граду било је слично као и у другим крајевима. Социјалисти су победили радикале, Марш на Дрину је победио Боже правде, крст са четири оцила без двоглавог орла је победио стари српски грб, а скоро сви су гласали за тробојку без обележја.

Није безначајно напоменути да су странке које су бојкотовале изборе и референдум биле за тробојку без обележја, крст са четири оцила на грудима двоглавог белог орла, Боже правде и Петровград.

ЕПИЛОГ: Ови избори су поновљени већ у децембру исте године. Овога пута изашла је и демократска опозиција, па је излазност била 70 посто. КЕБС (ОЕБС) je признао децембарске изборе. Референдум о државним знамењима никада више није расписан, али је скупштина Србије десетак година касније усвојила баш она знамења која на референдуму нису прошла. Међународна заједница је укинула санкције, а СР Југославија се распала на Србију и Црну Гору. У нашем граду никада више није расписан референдум о враћању старог имена нити је то икада урадила градска скупштина и поред више иницијатива. Сви градови бивше СФР Југославије (Титоград, Светозарево, Ранковићево, Кардељево, Иванград, Титово Ужице, Титов Врбас, Титова Митровица, Титов Велес, Титово Велење, Титова Кореница, Титов Дрвар…) су се пре или касније ослободили идеолошких имена и вратили старе називе само је мој град до данас остао Зрењанин.

Игор Мицов, професор историје у Зрењанинској Гимназији

Подели

5 Comments

  1. ceda grubic каже:

    uvek za Petrovgrad

  2. Samir Radin каже:

    Naravno…uvek i jedino Petrovgrad!

  3. pop каже:

    uvek za referendum

  4. Нормални грађани каже:

    Зрењанин и латиница напоље!
    За Петровград и српски језик.

  5. Професор каже:

    ПЕТРОВГРАД, наравно и тачка!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *